Na ovom blogu nema puno komentara-delimicno sto je namesteno da cekaju na autorizaciju. Mozda cu to da ukinem…Dodirenem ponekad neku bolnu temu kao sto je fakultet pa mi je interesantno da uvek iznova prepoznam da je nesto bolno. Ako covek odluci da ne zavrsi fakuletet ili bilo sta u zivotu da ne zavrsi mora stajati iza svoje odluke. Kaze dobro, necu u skolu, hocu da me  uci praksa i to je u redu ali iza svoje odluke mora da stoji i gotovo. I da se ne odnosi sa nipodistavanjem prema onima koji su odlucili drugacije. Ako je taj tracak sumnje u njemu prisutan i odluka nije sazrela do kraja uvek ce kao neki zulj zaboleti na svakoj novoj cipeli.

Nemcki zakon je jasan - hocemo IT strucnjake i firme sa kojima ja radim hoce fakultetsku diplomu. Postoje izuzeci - naravno da postoje ali ako dolazite na prvi ugovor firme (opet ponavljam sa kojima ja radim ) to traze. Mnogi kandidati su mi pricali njihova iskustva sa intervjua u Americi. Sundjer, tabla i propitivanje u 10 krugova pa ko prodje prodje - ne pitaju ni da li imas osnovnu skolu ali u staroj Evropi jos uvek nije tako.

Ako elimisemo ovu temu - sve moje kolege prelete ocima jednu biografiju za oko jedan minut. E onda je stave na sto i citaju detaljno. Ponekad radim sa kolegama zaduzenim za drugo trziste i pazljivo pratim sta je njima vazno. U prethodnom postu pokusala sam da usporim vreme i da vam deduktivnim pristupom razlucim proces. Kako oci lete po jednom papiru ili po monitoru a dalje….

Dalje je sve mnogo mnogo detaljnije. Dakle gledamo sta je covek radio i za sta ima potencijala. Kakva su mu iskustva i procenjujemo da li bi mogao nesto brzo da nauci. Sasatvimo spisak pitanja da li je neke oblasti nekad obradjivao i pitamo ga - saljemo pismo. Ako nam je hitno zovemo odmah. Ponekad mu i sugerisemo da bi mozda jedan deo slagalice mozda mogao i teoriski da savlada.

Kada posle nekoliko dana sredimo biografiju zamolimo kandidata  da neke informacije pretumba istakne ono sto je vaznije za posao za koji se prijavljuje, preformulisemo izgled i formu spremi smo za jednu novo fazu a to je i sustina cele price kakav je covek nas IT strucnjak. Sve izmene uz nase sugestije covek mora sam da izvrsi. Ni jedna firma na svetu ne sme da promeni ni slovo u vasoj biografiji. Vi smete ali firma ne!

Selidba u inostranstvo je veliki stres- ako je covek sam manji je pritisak ali ako treba srediti upis u novu skolu obdaniste ili nastaviti vec neku zapocetu aktivnost iz prethodnog mesta pocetak nije lak.

I ako vam firma asistira  ipak sve odluke su na vama. Zato je dobro imati poverenja u nekoga ko se ovim poslom bavi. Hocu da kazem da u prvoj fazi dorade biografije izgradite sa nekim odnos pristojnog poverenja. Niko vam nikada ovde nece reci upisi dete u tu skolu ili u ovo odaniste evo ti recept kako mozes uspeti da dobijes stan ovde ili onde. Ljudi su ovde zatvoreniji nego na Balkanu i delimicno se plase savetovanja. Ono sto mozete da iscrpite je savet, putokaz ali ne i vise od toga.

I to koristite. Pazljivo slusajte, pitajete i zakljucujte.
Znate li koliko protekne vremena od trenutka kada se neko prijvi do prvog radnog dana - pa od 7 dana do 3 meseca, naravno ako je odgovarajuci kandidat. Sta sve mozete i koliko polako da saznate o coveku u tih nekoliko nedelja. Ipak mislite uvek kakav priv utisak ostavite, koliko ste dobro citali oglas za konkretni posao i koliko ste se pokazali pri prvom utisku u onih privih 45 sekundi.

Ovaj blog je postavljen 06. 02. 2007. u 6:21 am u kategoriji Sve na jednom mestu, Komunikacije.